KOMPLEKSNA KONVERZIJA U NEMAČKOM JEZIKU
Apstrakt
Kompleksna konverzija u nemačkom jeziku srazmerno je slabo istražena. Tumačenja ovog fenomena u okviru germanističke lingvistike uz to su i izuzetno heterogena. Imajući to u vidu, ovaj rad na osnovu analize gotovo dve stotine uzualnih i okazionalnih kompleksnih konverzionih tvorenica ekscerpiranih iz više rečnika savremenog nemačkog jezika i iz romana Das Glasperlenspiel Hermana Hesea pokušava da odredi mesto i ulogu kompleksne konverzije u okviru sistema tvorbe reči u savremenom nemačkom jeziku i da ponudi sveobuhvatnu i preglednu klasifikaciju kompleksnih konverzionih tvorenica. Kompleksne konverzione tvorenice klasifikovane su na osnovu sledećih kriterijuma: vrsta reči kojoj pripada kompleksna konverziona tvorenica, sintaksička svojstva konverzione baze i karakteristike nukleusa i satelita. Na osnovu prvog kriterijuma razlikuje se konverzija sraslih fraza u nepromenljive reči, i to u priloge, predloge i veznike, i kompleksna supstantivizacija, tj. konverzija sraslih fraza u imenice. Uz pomoć drugog kriterijma izdvajaju se supstantivizacija verbalnih, tj. imperativskih i infinitivskih fraza, supstantivizacija pridevskih i participskih fraza i supstantivizacija neglagolskih frazeologizama, dok se pomoću trećeg kriterijuma razvrstavaju različiti tipovi supstantivizacije infinitivskih fraza.