SUDAR SVETOVA U ROMANU KLOVN ŠALIMAR SALMANA RUŽDIJA
Sažetak
Cilj ovog rada je da se metodom Jungove psihoanalize na nov način prikažu likovi romana Klovn Šalimar i njihovi meñusobni odnosi. Naime, oni nisu samo stanovnici Starog i Novog sveta. Psihoanalizom je moguće dokazati da su junaci pod uticajem kolektivno nesvesnog, neukorenjenosti na tuñem tlu, arhetipova sna i (pra)roditeljskog greha čvrsto povezani. Istorijski i mitološki sloj romana su isprepleteni, a tačke preseka nalaze se upravo u psihi junaka. Američki ambasador u Indiji i lepa Kašmirka simbolično predstavljaju Zapad i Istok. Iz njihove zabranjene ljubavi rodiće se Indija, koja u nasleñe, pored fizičkih karakteristika, dobija i teret roditeljskog greha. Klovn Šalimar je njena Senka (Jungov termin). Da bi pronašla sebe, u tom sukobu Istoka i Zapada, ona mora da se oslobodi Senke. Prema Jungu, da bi se pošlo putem individuacije, mora se sići u podrume svesti i izvojevati pobeda nad tamnom stranom ličnosti. Indija to čini i ritualno menja ime u Kašmira. Salman Ruždi u Klovnu Šalimaru žestoko kritikuje indijsku, pakistansku i američku politiku. Opisi ratnih stradanja dati su kao antiteza rajskom mestu na zemlji – Kašmiru, gde su ljudi različitih veroispovesti nekada živeli u slozi. Prelomne tačke, noć Šalimarovog roñenja i dan Bunjinog odlaska u Delhi, predstavljene su kao jasna granica starog i novog vremena.
