MITSKI IMPLICIT U DELU KRISTOFA RANSMAJERA MORBUS KITAHARA

Apstrakt

Mitskim implicitom smo nazvali postupak u kome su elementi mita samo implicitno prisutni. U delima koja reprezentuju ovu kategoriju autorska namera nije da konzument/primalac poruke/ĉitalac u mitskim imenima, geografiji ili dogaÄŠajima koji su determinisani u mitsko/mitološkom smislu primeti prisustvo mitskog obrasca. Razlog za korišćenje mitsko/mitoloških elemenata u fabuli ovakvih dela nije ulilitarne već više poetske prirode. U mitskom uzoru se traÅ£i univerzalnost, nepromenljivost ljudskog problema ili problema zajednice. Kao takav, mit se koristi u otpoĉinjanju rituala i njegovom zakljuĉivanju i samo je na implicitan naĉin prisutan. Gubljenje ĉula vida jeste istovremeno sudbinska kazna ali i svojevrsna nagrada za Beringa, glavnog junaka romana Kristofa Ransmajera Morbus Kitahara. U smislu prisustva obrasca iz Titanomahije, videćemo kako je – budući da se glavni junak suprotstavlja ne samo svom biološkom ocu već i duhovnom ocu (Ambras), te na kraju samom ustrojstvu sveta – samooslepljivanje u uskoj vezi sa pomenutom samokastracijom, a ova, opet, sa prakastracijom kojom se u Titanomahiji kaÅ£njava Uran. Ukoliko je Ramsmajerov roman po strukturi pisan u kljuĉu: C1 – C2 – C3 gde C1 predstavlja uvod; polazne premise mita; dramatis locus; dramatis personae, C2 razvoj priĉe; motive koji utiĉu da C1 postane C2 i najavljuje C3, C3 oznaĉava rasplet, onda Ransmajer samo delimiĉno ostaje veran mitskim priĉama u kategorijama C2 i C3 a u potpunosti transformiše C1. Odnosno, implicitno upotrebljava mit ali menja razloge koji su do mitske priĉe doveli. Reĉju, Bering prolazi kao Uran ali je njegova krivica samo u tome što se rodio u trenutku kada se rodio.