„UMOBOLNIK, LJUBAVNIK I PESNIK“ – MENTALNI POREMEĆAJI ŠEKSPIROVIH TRAGIČNIH JUNAKA

  • Nataša Šofranac

Sažetak

Motiv ludila veoma je čest u Šekspirovim tragedijama. Razigrano i šaljivo u komedijama, bolno i smrtonosno u tragedijama, ludilo uvek donosi neki uvid i spoznaju. Nekada je ludilo tretirano kao opsednutost, bolest ili pravedna kazna. U renesansi je posmatrano kroz teoriju o ćudima, uglavnom pripisujući melanholiju obrazovanim mladićima, a histeriju mladim ženama. Uzrok je, pored razočaranja, patnje i sagrešenja, često i ljubav. Zločin se takođe vezuje za ludilo, bilo kao uzrok ili kao posledica. Ovaj rad bavi se motivom ludila u četiri veliki tragedije Viljema Šekspira: Hamlet, Makbet, Kralj Lir i Otelo. Analizira ludilo glavnih junaka koji su, uglavnom, predisponirani za ludilo, što ekskalira u nepovoljnim okolnostima. Muški likovi obično povrate razum, dok žene obično završe svoj život tragično, nikada se ne oporavivši. Ali, tajne ljudske duše su univerzalne i nisu rodno ograničene, što nam i Šekspir potvrđuje. Ovim složenim pitanjima potrebno je pozabaviti se multidisciplinarno – pre svega kao književno istraživanje, ali obimno potpomognuto psihologijom i psihoanalizom. Do mnogih zaključaka dolazimo pregledom motiva ludila u starogrčkim dramama, kao i antičkim stavovima o ludilu uopšte. Zatim, tu su shvatanja i tumačenja srednjeg veka, renesanse, klasicizma i modernog doba, od religije do nauke.

Objavljeno
05. 09. 2017.
Kako citirati
ŠOFRANAC, Nataša. „UMOBOLNIK, LJUBAVNIK I PESNIK“ – MENTALNI POREMEĆAJI ŠEKSPIROVIH TRAGIČNIH JUNAKA. Komunikacija i kultura <em>online</em>, [S.l.], v. 4, n. 4, p. 96-108, сеп. 2017. ISSN 2217-4257. Dostupno na: <http://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/121>. Datum pristupa: 07 јул 2020
Broj časopisa
Sekcija
Studije i istraživanja