O POJMU I ODREĐENJU KAUZATIVNOG GLAGOLA U SAVREMENOM NORVEŠKOM JEZIKU

  • Sofija Bilandžija

Sažetak

U norveškoj, kao ni skandinavističkoj gramatičkoj literaturi, ne postoji konsenzus oko toga šta se može smatrati kauzativnim glagolom. Termini kauzativni glagol i/ili kauzativ se često definišu neujednačeno i preusko s obzirom na to da se javljaju u opoziciji prema terminima rezultativ i faktitiv, iako ih obimna kauzativistička literatura u poslednjih pet decenija sve obuhvata pod pojmom kauzativa. U ovom radu predlažemo supklasifikaciju kauzativnih glagola u savremenom norveškom jeziku na pomoćne i leksičke, a leksičke potom dalje supklasifikujemo na osnovu toga da li iskazuju samo komponentu kauzacije, ili uz nju dodatno specifikuju i uzročni/uzrokovani događaj ili pak sve komponente složene kauzativne makrosituacije. Na osnovu toga izdvajamo jednokomponentne, dvokomponentne i trokomponentne kauzativne glagole, obraćajući posebnu pažnju na obeležja agentivnosti (svesnost, volja, namera i kontrola) u vezi sa licenciranjem specifičnih učesnika na poziciji kauzatora.

Objavljeno
19. 12. 2021.
Kako citirati
BILANDŽIJA, Sofija. O POJMU I ODREĐENJU KAUZATIVNOG GLAGOLA U SAVREMENOM NORVEŠKOM JEZIKU. Komunikacija i kultura <em>online</em>, [S.l.], v. 2021, n. 12, p. 82-96, дец. 2021. ISSN 2217-4257. Dostupno na: <https://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/2021.12.12.5>. Datum pristupa: 16 мај 2022 doi: https://doi.org/10.18485/kkonline.2021.12.12.5.
Sekcija
Studije i istraživanja