O POJMU I ODREĐENJU KAUZATIVNOG GLAGOLA U SAVREMENOM NORVEŠKOM JEZIKU

Sažetak

U norveškoj, kao ni skandinavističkoj gramatičkoj literaturi, ne postoji konsenzus oko toga šta se može smatrati kauzativnim glagolom. Termini kauzativni glagol i/ili kauzativ se često definišu neujednačeno i preusko s obzirom na to da se javljaju u opoziciji prema terminima rezultativ i faktitiv, iako ih obimna kauzativistička literatura u poslednjih pet decenija sve obuhvata pod pojmom kauzativa. U ovom radu predlažemo supklasifikaciju kauzativnih glagola u savremenom norveškom jeziku na pomoćne i leksičke, a leksičke potom dalje supklasifikujemo na osnovu toga da li iskazuju samo komponentu kauzacije, ili uz nju dodatno specifikuju i uzročni/uzrokovani događaj ili pak sve komponente složene kauzativne makrosituacije. Na osnovu toga izdvajamo jednokomponentne, dvokomponentne i trokomponentne kauzativne glagole, obraćajući posebnu pažnju na obeležja agentivnosti (svesnost, volja, namera i kontrola) u vezi sa licenciranjem specifičnih učesnika na poziciji kauzatora.